Pitanje autoriteta je pitanje odgovornosti. Roditelji su odgovorni za svoju decu do njihovog punoletstva, pa je i njihova odgovornost najveća. Zato bi, srazmerno tome, trebalo da i njihov autoritet pred decom bude najznačajniji. Dovodeći dete u vrtić, roditelj deo svog autoriteta s poverenjem predaje vaspitaču i time detetu omogućava da prepozna da je i u …
Uvažavanje dečjih prava često je pogrešno shvaćeno kao ravnopravnost dece i odraslih u procesu donošenja odluka. Otuda i kritika da poštovanje i uvažavanje dečjih prava vodi popustljivosti i stvaranju „raspuštenih“ generacija i da je potrebno vratiti se starim modelima vaspitanja u kome se insistiralo na strogosti odraslog i poslušnosti dece, a kazna i strah od …
Podizanje tinejdžera je emotivno i fizički iscrpljujuće u toj meri, da me podseća na odgajanje novorođenčeta. Ista strepnja, ista stalna upitanost: „Treba li mu nešto?“ A i kad smo sigurni da mu treba, ne znamo šta je to. S tom razlikom što bebu, kada plače, napojimo, nahranimo, presvučemo, pa ako i dalje kmeči, nezadovoljna, uzmemo …
Život koji zamišljamo i želimo svojoj deci u budućnosti, oblikovan je našim sadašnjim viđenjem i razumevanjem sveta. Međutim, niko ne zna kakav će svet biti za deceniju ili dve i mi često i ne znamo kakvom to cilju stremimo. Zato se cilj vaspitanja mora prebaciti u neposrednu budućnost: svaki naš postupak treba da bude odmeren …
Prkos je oblik neposlušnosti nemoćnog. Prkosno ne znači nužno nedisciplinovano. To je, zapravo, ono dete kod koga put ka disciplini vodi preko saradnje, a ne pokoravanja. Prkosno dete za sve traži razlog i objašnjenje. Ako stojimo iza svojih argumenata, ono će uraditi ono što se od njega traži. “Zato što ja tako kažem!” nije argument, …
Pesma „Moja ćerka“ divno me je zbunila pri prvom čitanju. Osetila sam se uhvaćenom između dva naspramna ogledala, ne znajući ko sam ja, a šta je moj odraz. Jesam li ja ova mama koja piše? Ili ova ćerka kojoj se majka obraća? Jesu li mene izneverili, ili se plašim da ne izneverim? Koja će žena …
