Jedan deda je, pre više godina, bio zamoljen da glumi Deda Mraza u vrtiću svoga unuka. Deda se obradovao i prihvatio poziv. Bio je siguran da unuk, sada već predškolac, više ne veruje u Deda Mraza i da neće biti potrebno da se tajno presvlači i krije od njega ovaj poduhvat. Za svaki slučaj, pitali …
Polazak u vrtić je prvi iskorak deteta iz kruga uže i šire porodice, kao i kruga porodičnih prijatelja u širu društvenu zajednicu. Ono po prvi put stiče poznanstva i prijateljstva sa odraslima i decom koje ni njegovi roditelji ne poznaju. Bez posredovanja roditelja, ono se upoznaje sa prostorom i pravilima koja važe u novoj sredini, …
Podrška je sve ono što činimo za decu da bismo obezbedili i pospešili njihov razvoj. U osnovi svake podrške je razmena – potreba, želja, osećanja, misli i mogućnosti. U idealnom slučaju, ona bi trebalo da kaže detetu da ste tu za njega, da znate šta mu je u tom trenutku potrebno i da imate volje …
Brojnim definicijama straha u psihologiji, ovom prilikom, dodajemo još jednu: strah je znak da rastemo. Vođeni radoznalošću, podržani razvojem sopstvenih sposobnosti i suočeni sa novim sadržajima, nužno dolazimo do granica sigurnosti i prijatnosti. Izvan tih granica je nepoznata zemlja, predeli, kojima, koliko mi znamo, mogu vladati i zmajevi. Ako se plašimo, znači da slutimo svet …
Na pojavu bezubog starca, sa štapom, na njivi, gradska deca su se glasno nasmejala, uz jasne primese ruganja. „Šta je ovo?“, „Kakav je ovo film?“ pitali su, naviknuti na brze smene kadrova, podržane dramatičnom muzičkom podlogom, sa kojom se obično sreću na ekranima. Utišani od strane učitelja, nastavili su da gledaju, i dalje uz smeh …
Tema agresivnosti u vrtiću je često praćena povišenom uznemirenošću i zabrinutošću roditelja. Nasilje koje postoji među starijom decom i, na žalost, u društvu u celini, pojačava strah roditelja da će im dete postati ili nasilnik ili žrtva nasilja. Poreklo i svrha agresivnosti Psiholozi se slažu da je agresivnost na ranom uzrastu deo urođenog, biološkog mehanizma …
Razumljiva je želja roditelja da im deca budu prepoznata kao ljubazna i lepo vaspitana. Svima nam je, manje ili više, važan utisak koji ostavljamo na druge. U osnovi ljubaznosti, međutim, ne treba da bude želja da se svidimo drugima, već da se s njima povežemo na način koji odgovara okolnostima. Ljubaznost je, pre svega, dobronamernost …
Pitanje autoriteta je pitanje odgovornosti. Roditelji su odgovorni za svoju decu do njihovog punoletstva, pa je i njihova odgovornost najveća. Zato bi, srazmerno tome, trebalo da i njihov autoritet pred decom bude najznačajniji. Dovodeći dete u vrtić, roditelj deo svog autoriteta s poverenjem predaje vaspitaču i time detetu omogućava da prepozna da je i u …
Uvažavanje dečjih prava često je pogrešno shvaćeno kao ravnopravnost dece i odraslih u procesu donošenja odluka. Otuda i kritika da poštovanje i uvažavanje dečjih prava vodi popustljivosti i stvaranju „raspuštenih“ generacija i da je potrebno vratiti se starim modelima vaspitanja u kome se insistiralo na strogosti odraslog i poslušnosti dece, a kazna i strah od …
Podizanje tinejdžera je emotivno i fizički iscrpljujuće u toj meri, da me podseća na odgajanje novorođenčeta. Ista strepnja, ista stalna upitanost: „Treba li mu nešto?“ A i kad smo sigurni da mu treba, ne znamo šta je to. S tom razlikom što bebu, kada plače, napojimo, nahranimo, presvučemo, pa ako i dalje kmeči, nezadovoljna, uzmemo …
