Na pojavu bezubog starca, sa štapom, na njivi, gradska deca su se glasno nasmejala, uz jasne primese ruganja. „Šta je ovo?“, „Kakav je ovo film?“ pitali su, naviknuti na brze smene kadrova, podržane dramatičnom muzičkom podlogom, sa kojom se obično sreću na ekranima. Utišani od strane učitelja, nastavili su da gledaju, i dalje uz smeh …
Tema agresivnosti u vrtiću je često praćena povišenom uznemirenošću i zabrinutošću roditelja. Nasilje koje postoji među starijom decom i, na žalost, u društvu u celini, pojačava strah roditelja da će im dete postati ili nasilnik ili žrtva nasilja. Poreklo i svrha agresivnosti Psiholozi se slažu da je agresivnost na ranom uzrastu deo urođenog, biološkog mehanizma …
U mesecu darivanja mnogo se govori o smislu poklona. Svi znamo da je istinski poklon samo onaj za koji ne očekujemo ništa za uzvrat. Ako očekujemo da nam se vrati – poklonom, uslugom ili zahvalnošću, mislimo više na svoju korist, a sam poklon postaje potkupljivanje. Tako počinje merenje, vrednovanje, procenjivanje ko je kome više dao …
Često sam od majke slušala priču o tome kako je, kad je bila mlada, u ovim jesenjim mesecima uživala u ukusu sitnog, crnog, bobičastog voća, koje rađa na trnovitom žbunu uz prugu i puteve. Volela sam da je zamišljam tako srećnu i mladu, kako se sladi u trenucima ukradenim od posla. Danas sam se, sa …
Razumljiva je želja roditelja da im deca budu prepoznata kao ljubazna i lepo vaspitana. Svima nam je, manje ili više, važan utisak koji ostavljamo na druge. U osnovi ljubaznosti, međutim, ne treba da bude želja da se svidimo drugima, već da se s njima povežemo na način koji odgovara okolnostima. Ljubaznost je, pre svega, dobronamernost …
Pitanje autoriteta je pitanje odgovornosti. Roditelji su odgovorni za svoju decu do njihovog punoletstva, pa je i njihova odgovornost najveća. Zato bi, srazmerno tome, trebalo da i njihov autoritet pred decom bude najznačajniji. Dovodeći dete u vrtić, roditelj deo svog autoriteta s poverenjem predaje vaspitaču i time detetu omogućava da prepozna da je i u …
Uvažavanje dečjih prava često je pogrešno shvaćeno kao ravnopravnost dece i odraslih u procesu donošenja odluka. Otuda i kritika da poštovanje i uvažavanje dečjih prava vodi popustljivosti i stvaranju „raspuštenih“ generacija i da je potrebno vratiti se starim modelima vaspitanja u kome se insistiralo na strogosti odraslog i poslušnosti dece, a kazna i strah od …
Podizanje tinejdžera je emotivno i fizički iscrpljujuće u toj meri, da me podseća na odgajanje novorođenčeta. Ista strepnja, ista stalna upitanost: „Treba li mu nešto?“ A i kad smo sigurni da mu treba, ne znamo šta je to. S tom razlikom što bebu, kada plače, napojimo, nahranimo, presvučemo, pa ako i dalje kmeči, nezadovoljna, uzmemo …
Život koji zamišljamo i želimo svojoj deci u budućnosti, oblikovan je našim sadašnjim viđenjem i razumevanjem sveta. Međutim, niko ne zna kakav će svet biti za deceniju ili dve i mi često i ne znamo kakvom to cilju stremimo. Zato se cilj vaspitanja mora prebaciti u neposrednu budućnost: svaki naš postupak treba da bude odmeren …
Prkos je oblik neposlušnosti nemoćnog. Prkosno ne znači nužno nedisciplinovano. To je, zapravo, ono dete kod koga put ka disciplini vodi preko saradnje, a ne pokoravanja. Prkosno dete za sve traži razlog i objašnjenje. Ako stojimo iza svojih argumenata, ono će uraditi ono što se od njega traži. “Zato što ja tako kažem!” nije argument, …
